Михајловић је, образлажући у Скупштини Србије више законских предлога, објаснила да нови закон треба да обезбеди минимум одржавања зграда, који мора да постоји у свакој згради када је у питању безбедност, при чему даје и основу за унапређење енергетске ефикасности ових објеката.

Она је упозорила на то да је 90 одсто стамбених објеката направљено без уважавања стандарда енергетске ефикасности, истичући истовремено важност рационалног понашања у трошењу енергије.

Према њеним речима, станари неће издвајати ништа више новца за трошкове одржавања него што су до сада издвајали.

Михајловић је, када је реч о професионалним управницима зграда, објаснила да је њихово постојање у ЕУ обавеза, додавши да је предложеним законом избор на станарима да ли ће изабрати свог управника који ће водити рачуна о управљању зградом.

Постоји могућност да управник буде станар зграде, или да станари заједно са Привредном комором донесу одлуку о томе ко ће управљати зградом, навела је она.

У случају да ту не буде договора, како је додала, локалне самоуправе ће са Привредном комором на одређени рок изабрати принудног управника, који ће постојати само у оним објектима где станари не могу да се договоре о управљању зградом, а такав управник мораће да положи одређене испите и да поседује лиценцу.

Према њеним речима, предложени закон први пут решава питање заштићених станара и власника станара, а детаљно дефинише однос према социјалном становању и групе које се појављују као корисници социјалног становања – жртве породичног и партнерског насиља и бескућници.

Михајловић је, говорећи о Предлогу о изменама и допунама Закона о комуналним делатностима, објаснила да нова решења детаљно прецизирају шта су комуналне делатности, уводе принцип конкурентности и могућност да се много стабилније финансирају ове делатности.

Такође, како је додала, ово законско решење ће први пут омогућити да се уважава мишљење грађана када је реч о квалитету услуге.

Истовремено, она је изјавила да се Предлогом закона о управљању аеродромима први пут та делатност третира као општи интерес, уз напомену да је већ сада авио-саобраћај у Србији уређен по свим стандардима ЕУ.

Пре две године број путника на Аеродрому “Никола Тесла” у Београду био је испод два милиона, док данас бележи 4,8 милиона путника, прецизирала је Михајловић и додала да на територији Србије има приближно 30 малих аеродрома.

Образлажући потврђивање Мутилатералног споразума о комерцијалним правима у ванредном ваздушном авио-превозу у Европи, Михајловић је навела да је тај споразум усвојен 1956. године и да су га тада потписале четири државе.

Према њеној оцени, колико је овај документ важан за развој ваздушног саобраћаја показује податак да је данас 21 земља потписница тог споразума.

Наше настојање је да то буде и Србија. Суштина споразума односи се на узак део ванредног јавног авио-превоза, пре свега авио-такси, превоза ваздухопловима до шест седишта, хитне медицинске летове, летове за нека издвојена подручја, прецизирала је Михајловић.

Споразум је, како је навела, усклађен са свим документима наших ваздухоловних власти, али исто тако и са директивама и документима европских ваздухопловних власти.

Предлогом закона о траспорту опасне робе предложено је да Управа за транспорт опасног отпада престаје да постоји и да се комплетна та делатност пребаци у окриље Министарства, што је много ефикасније решење, оценила је она.

Такође, како је напоменула, предложено законско решење врло јасно дефинише услове обављања унутрашњег и међународног транспорта опасне робе у друмском, железничком и водном саобраћају, али и све услове и обавезе које морају да имају сви који се баве овом врстом транспорта.

Она је, образлажући измене Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама, подвукла да се новим решењима још више побољшава сигурност читаве процедуре и процеса.

Комисија за јавно-приватно партнерство, коју је Влада Србије основала 2012. године, усвојила је 41 предлог пројеката за јавно-приватно партнерство и концесије, од чега су 27 јавно-приватно партнерство, 14 су концесије, док је до сада потписано 17 уговора.

Овим документом се појашњавају и посебни облици концесије, попут концесије за јавне радове и концесије за јавне услуге, односно прави се разлика између јавно-приватног партнерства са елементима концесије и без елемената концесије, закључила је Михајловић.