Вукосављевић је у интервјуу за лист „Јединство“ нагласио да је врло тешко игнорисати чињеницу да на Космету, између осталог, постоји више од 1.300 српских цркава, манастира и археолошких локалитета, као и да је немогуће не узети у обзир историјски период у којима су они настајали.

Наше наслеђе у покрајини је изузетно битан део српског културног простора, његова стожерна тачка, рекао је он и истакао да је неопходно целокупну културну и друштвену заједницу ставити у заштиту и одбрану наших светиња и укупног српског споменичког и културног наслеђа.

Крајем наредне недеље, како је најавио, заједничка делегација Министарства културе и информисања и Канцеларије за Косову и Метохију, заједно са члановима Радне групе, посетиће установе културе и поједине српске светиње на територији Космета, међу којима су и Грачаница и Пећка патријаршија, које су под заштитом Унеско.

Јединство државних органа, Српске православне цркве и културних посленика исказано приликом гласања за пријем такозване Републике Косово у Унеско добар је пример да око тема које су кључна тачка идентитета једног народа и родно место једне државе треба да постоји консензус свих заинтересованих актера на јавној сцени, нагласио је министар.

Према његовим речима, један од великих изазова са којима се суочава ресорно министарство јесто то што Албанци годинама воде кампању фалсификовањем историјских података и што ће наредне године Косово поново аплицирати за чланство у Унеско.

У координацији са Сталном мисијом Србије при Унеско у Паризу и Министарством спољних послова, спроводе се редовне активности које су усмерене ка томе да целокупна светска јавност препозна и схвати да би пријем Косова у Унеско представљао кршење Резолуције СБ УН 1244, нагласио је Вукосављевић.

Он је поручио да би био преседан да Унеско доноси одлуке контрадикторне својој кровној организацији, као и да би евентуални пријем Косова у Унеско негативно утицао на дијалог Београда и Приштине, као и на статус ионако угрожене српске културне баштине на овом подручју.

Гласање о пријему Косова у Унеско је, како је објаснио, показатељ да већина света и даље прихвата аргументе истине и права пре него аргумент силе.

Вукосављевић је указао на то да упркос околностима које су такве какве јесу, културни дијалог и културна размена између два народа морају да постоје и да се интензивирају.

Он је, када је реч о Радној групи која је формирана ради заштите културне баштине и јачања установа културе у јужној српској покрајини, навео да је циљ да ово тело ради на побољшању не само институционалног оквира, већ и фактичког стања на терену, првенствено у области заштите културног наслеђа.