Београд, 31. октобар 2016. године – Директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије Марко Ђурић састао се данас са замеником помоћника државног секретара Сједињених Америчких Држава (САД) за питања избеглица и миграција Ненси Изо Џексон.
|
Фото: kim.gov.rs |
Ђурић је током разговора изнео информацију да је степен одрживог повратка интерно расељених лица на Косово и Метохију најнижи у поређењу са свим светским постконфликтним подручјима, и да износи свега 1,9 одсто.
Према његовим речима, одговорност за то, пре свега, сносе привремени органи самоуправе у Приштини, који одбијају да створе услове за одрживи повратак.
Он је представио и концепт повратничког насеља „Сунчана долина“, који има потенцијал да барем делимично исправи неправду и на одржив начин реши проблеме оних који и даље желе да се врате на Космет.
Овај пројекат, који се реализује у сарадњи Канцеларије за Косово и Метохију, Српске православне цркве и општине Звечан, подржан је и у оквиру Скопске иницијативе за одрживи повратак интерно расељених, додао је директор Канцеларије за Косово и Метохију.
У том контексту, како је рекао, драгоцена би била шира подршка међународних организација, чиме би се оваквом концепту повратка пружио додатни кредибилитет.
Ђурић је представници америчке администрације предочио и проблеме с којима се повратници суочавају у срединама јужно од Ибра, посебно у метохијским селима, констатујући да је реч о најугроженијој и најобесправљенијој популацији у савременој Европи.
Осим безбедносних изазова, највећи проблем са којим се интерно расељена лица сусрећу јесте немогућност уласка у посед сопствене имовине, будући да је више од 40.000 стамбених јединица и даље узурпирано, а Приштина не ствара законске услове да се то питање реши на праведан начин, упозорио је он.
Такође, како је додао, многи повратници немају документа, нити право гласа, што за последицу има нерепрезентативност у привременим институцијама самоуправе, а суштински проблем јесте и немогућност запошљавања, што повратак чини економски и социјално неодрживим.
Ђурић је истовремено изразио жаљење због тога што се питање повратка интерно расељених лица до сада није нашло на агенди бриселског дијалога Београда и Приштине.