Вујовић је у Скупштини Србије рекао да је зајам од милијарду долара, са каматном стопом 2,25 одсто, без икаквих других оптерећења, знатно повољнији од оних који су се могли добити на међународном тржишту.

Министар је навео да ће се кредит отплаћивати у једнаким шестомесечним ратама пет година, од 2021. до 2026. године, додавши да он треба да нам помогне у рефинансирању доспелих обавеза и кредита који су узети у претходних пет-шест година.

И поред тога што са данашњим даном имамо суфицит и очекујемо да имамо дупло мањи дефицит од пројектованог, како је рекао, и даље нам је потребно да финансирамо доспеле обавезе и рефинансирамо оне које доспевају раније.

Вујовић је говорио и о још пет зајмова које Скупштина Србије треба да ратификује, а о којима се данас расправља.

Он је, када је реч о анексу зајма Европске инвестиционе банке, објаснио да су та средства намењена за подршку комерцијалним банкама да финансирају по повољнијим условима развој малих и средњих предузећа у Србији.

Трећи кредит је од Светске банке, а износи 69 милиона евра и односи се на унапређење јавне управе, указао је министар, наводећи да средства нису велика, али да су услови изузетно повољни – 0,71 одсто камате, грејс период од пет година и 12 година отплате.

Према његовим речима, од Савета Европе је затражен зајам од 17 милиона евра за финансирање затвора у Крагујевцу, како би се испунили европски стандарди у квалитету казнено-поправних институција.

Министар је објаснио да је кредит од осам милиона евра од Савета Европе узет за отклањање последица земљотреса од пре шест година у Краљеву, односно за сређивање насеља социјално угрожених категорија.

Вујовић је у обраћању посланицима ракао да се наша земља неће задуживати код Међународног монетарног фонда (ММФ), будући да за тим нема потребе.

Он је подсетио на то да је Србија у фебруару прошле године склопила са овом финансијском институцијом трогодишњи стендбај аранжман из предострожности.

Према његовим речима, то значи да можемо да се задужимо до 1,2 милијарде евра, али да ми нећемо позајмљивати та средства.

Министар је објаснио да за те три године имамо кварталне ревизије, односно укупно 12 ревизија које морамо да прођемо да бисмо могли евентуално да повлачимо новац од ММФ-а ако нам затреба.

С обзиром на то да смо земља која има приступ финансијским тржиштима, ММФ нам не даје новац за подршку буџету, већ само за платно-билансну позицију, која се код нас поправља, објаснио је министар.

Вујовић је додао да имамо више текућих инвестиција, него што је текући дефицит платног биланса и да нам због тога нису потребна средства да то финансирамо.