Марко Ђурић

Фото: tanjug.rs

Ђурић је на свечаној академији у Дому културе у Грачаници подсетио на то да је насиље било толико масовно и организовано да се није могло догодити без дуге и темељне припреме, и додао да је требало да резултира протеривањем и последњег Србина из покрајине.

Према његовим речима, то је спречено закаснелом реакцијом међународних снага, али много више херојском решеношћу наших људи да остану и опстану на овим просторима.

Ђурић је нагласио да Срба данас на Косову и Метохији, упркос свему што се заверило против њих, има захваљујући храбрости, поносу и пркосу.

Он је подсетио на то да је у Приштини живело 50.000 Срба, у Косову Пољу више од 20.000 Срба, при чему је укупно 247.000 протерано из покрајине само због свог порекла.

У том контексту, о 17. марту се не може говорити као о спонтаном догађају насталом из неконтролисаног осветничког жара због утапања двоје деце, за шта су злонамерно оптужени Срби, већ је насиље било толико масовно и организовано да се није могло догодити без дуге и темељне припреме, објаснио је Ђурић.

Починиоци и организатори тог злочина до данас нису изведени пред лице правде, подсетио је он и нагласио да је кажњавање одговорних за мартовски погром и за погром 1999. и 2000. године нужно не само због задовољења правде, већ и због отклањања политичких узрока који су до злочина довели.

Зато данас, када се у нашој јужној покрајини нападају људи само зато што су Срби, оправдано се питамо постоје ли гаранције за то да злочиначки покушај истребљења српског народа на Космету не може да се понови, упитао је директор Канцеларије за Косово и Метохију.

Према његовој оцени, политичка елита косовских Албанаца морала би да почне да искорењује мржњу, уместо што је упорно генерише.

Србија, како је поручио, данас води политику која је потпуно супротна политици мржње и жели да ствара мостове међу људима са циљем да у будућности ни албанска, ни српска деца не морају да стрепе од понављања оваквих погрома и насиља.

Због тога у нашој политици, сећајући се наших жртава, не наступамо са срџбом и мржњом у срцу, већ са жељом да градимо будућност у којој сви можемо да живимо у миру и спокојно, закључио је Ђурић.

Вељко Одаловић

Фото: tanjug.rs

Председник Комисије за нестале Вељко Одаловић указао је на то да албанско друштво мора да се суочи са својим злочинама и све док то не уради за њих нема будућности и перспективе.

Одаловић је прецизирао да се 1.658 особа са Косова и Метохије води као нестало, уз напомену да ће борба за истину бити настављена и да ће се тражити свака нестала особа, без разлике.

Оно што даје наду јесте Специјални суд за злочине ОВК који ће имати снаге да изведе и санкционише оне који су злочине починили, рекао је он и додао да породице имају право да сазнају шта се десило и ко су починиоци злочина.

Епископ рашко-призренски Теодосије

Фото: tanjug.rs

Епископ рашко-призренски Теодосије истакао је да је, поред обнове српских светнија на Космету, потребна духовна обнова нашег народа, његове слоге и заједништва око цркве која га је вековима чувала и бринула се о њему.

Он је подсетио на то да су на данашњи дан пре 12 година биле запаљене српске цркве од Призрена до Косовске Митровице и од Обилића до Пећи и Ђаковице, 4.000 Срба је протерано, осам је настрадало, док је најмање 170 повређено.

Након полагања цвећа испред уметничке инсталације "Missing", на којој се налазе фотографије несталих лица, Ђурић је у згради Дома културе обишао графичку колонију "И како после свега Унеско", на којој су изложена дела стварана у манастиру Светих архангела у Призрену, на тему уништавања српске духовне баштине на Космету.

Академију је организовало Удружење породица косметских страдалника у сарадњи са Канцеларијом за Косово и Метохију и Комисијом за нестала лица.