Фото: Фонет

Богосављевић-Бошковић је, представљајући ово законско решење у Скупштини Србије, поновила да апсолутно ниједан члан тог закона не прописује да ће страни држављани моћи да купе земљиште, већ ће то искључиво моћи да учине наша пољопривредна газдинства и мали и средњи пољопривредни произвођачи.

Према њеним речима, предложене измене допринеће унапређењу продуктивности и ефикасности коришћења земљишта у државној својини.

Она је уједно навела да је предвиђено давање у закуп до 30 одсто обрадивог државног земљишта, при чему ће измене омогућити привлачење инвестиција у пољопривредну производњу, отварање нових радних места и подизање извоза.

Богосављевић-Бошковић је указала на то да Србија располаже са приближно пет милиона хектара пољопривредног земљишта, од чега су 3,5 милиона хектара оранице, баште, воћњаци и виногради, а остало ливаде и пашњаци.

Према њеним речима, приближно 20 одсто тог земљишта је у државној својини, од чега су катастарске парцеле на 830.000 хектара.

Она је навела да се од укупно 830.000 хектара државног пољопривредног земљишта у закупу годишње нађе само приближно 30 одсто расположивих површина, због чега држава и пољопривреда на годишњем нивоу имају огроман губитак.

Кроз анализу стања пољопривреде, како је указала, утврђено је да су инвестиције закупаца пољопривредног земљишта у државном власништву на веома ниском нивоу.

Богосављевић-Бошковић је рекла да се предлогом закона уводи одредба права првенства закупа до максимално 30 одсто пољопривредног земљишта у државном власништву.

Према њеним речима, очекује се да ће продужење рока закупа повећати број закупаца заинтересованих да дугорочно користе земљиште да би обезбедили производне циклусе.

Богосављевић-Бошковић је напоменула да ће тако бити повећан приход од закупа, а неће бити повећања трошкова.

Према њеним речима, предложене измене ће омогућити да земљиште буде функционално, што ће бити добро и за пољопривредне произвођаче и за државу.

Повећањем доступности стварају се услови за развој стабилне пољопривредне продуктивности и јачање производних капацитета, као и за повећање државног буџета, од чега ће, кроз повећање БДП-а, корист имати сви грађани, закључила је она.