Београд, 27. новембар 2015. године – Директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије Марко Ђурић изјавио је да званични Београд жели дијалог са Приштином и жали због чињенице да политичка хировитост Приштине разграђује процес за чију су изградњу биле потребне године.
Ђурић је, у ауторском тексту за портал "Јуропеан вестерн Балканс", истакао да би Европска унија, с обзиром на то да је посредник и гарант дијалога Београда и Приштине, требало да има проактивнију улогу.
Он је указао на то да је трајно и одрживо решење за питање Космета неопходно за стабилност региона, али и као предуслов за социјални и економски процват најнеразвијенијег дела савремене Европе.
Према његовим речима, свака алтернатива дијалогу противна је основним егзистенцијалним интересима и Срба и Албанаца.
Да би се превазишла тренутна криза у дијалогу и спречило да било која страна трајно угрози пут ка нормализацији, како је додао, мора се постићи консензус о томе да се успостави добар дијалог, у смислу да се питање статуса Космета остави по страни.
Такав оквир пружио би веће могућности за два народа и две администрације да ефикасно сарађују у будућности, упркос чињеници да Србија никада неће признати једнострану проглашену независност Косова, предочио је Ђурић.
Он је подсетио на то да је у процесу нормализације односа између Београда и Приштине постигнут значајан помак у Бриселу крајем августа 2015. године, када је постигнут Споразум о успостављању Заједнице српских општина (ЗСО).
Међутим, оно што је првобитно изгледало као кључни корак ка истински мултиетничком друштву на Космету и као оквир који омогућава локалним Србима да почну да се осећају мање обесправљеним, у кратком периоду се претворило у популистичко и пролазно политизовање које прераста у нешто сасвим супротно процесу нормализације, нагласио је Ђурић.
Београд, како је навео, истрајава у искреном саветовању свих релевантних страна да ЗСО не представља претњу ни по кога, те да би цело Косово и Метохија могло само да има користи од формирања политичког и институционалног оквира који би косовске Србе ослободио осећања да су грађани другог реда.