Канцеларија поново позива Еулекс и све надлежне међународне и локалне институције да обнове истрагу и пронађу и процесуирају починиоце овог злочина, као и починиоце осталих злочина над новинарима на Косову и Метохији.

Са жаљењем подсећамо, наводи се у саопштењу, да још увек нису расветљена убиства и отмице Љубомира Кнежевића, новинара приштинског „Јединства“ и дописника Политике, који је отет 6. маја 1999. године код Вучитрна и Александра Симовића, новинара и преводиоца, који је нестао пре тачно 16 година у Приштини.

Марјан Мелонаши новинар српске редакције Радио Косова, нестао је 9. септембра 2000. године у Приштини, а Момир Стокућа, фоторепортер, убијен је 21. септембра 1999. године у породичној кући у центру Приштине. Медијског радника Мила Буљевића је 25. јуна 1999. године, недалеко од избегличког центра у Приштини, отела такозвана ОВК.

Поред њих, на Косову и Метохији убијени су и албански новинари листа „Бота сот“ Беким Кастрати (2001) и Бардиљ Ајети (2005).

Канцеларија подсећа да је спомен обележје новинарима, на путу Велика Хоча – Зочиште, где су 21. августа 1998. године нестали Ђуро Славуј и Ранко Перанић, до сада рушено три пута. Крајем маја ове године постављено је четврти пут. Наравно, ни починиоци овог валданског чина још увек нису пронађени.

Коначно расветљавање ових злочина и проналажење и кажњавање њихових виновника, био би предуслов за изградњу поверења српског народа у међународне и покрајинске инситуције на Косову и Метохију, као и за нормализацију суживота у Покрајини, наводи се у саопштењу Канцеларије за Косово и Метохију.