Фото: Танјуг

Вујовић је, образлажући Предлог закона о изменама и допунама Закона о јавним набавкама у Скупштини Србије, саопштио да је процес јавних набавки до сада у просеку трајао 200 дана, што је веома споро и не одговара очекивањима предвиђеним директивама ЕУ.

Изменама закона ће, како је навео, бити дефинисане легитимације оних који имају право да уложе приговор, што раније није било прецизирано, па су појединци због својих интереса могли да улажу приговоре и одлажу процес.

Вујовић је прецизирао да је просек за приговор 74 дана, а да су они који су се жалили могли да одложе поступак и на годину дана, што је значајно компликовало читав процес.

Намера и јесте да се поступак уреди тако да се процеси не могу зауставити приговорима, већ да се они убрзају, истакао је министар.

Вујовић је као проблем навео и то што су минималне вредности за мале набавке биле до три милиона динара, уз напомену да ће новим законом тај износ бити повећан на пет милиона динара, док ће лимит за набавке у енергетици и саобраћају поштанских услуга бити 10 милиона динара.

Идеја је, како је објаснио, да се те процедуре не оптерећују дугачким и компликованим процесима.

Министар је, представљајући Предлог закона о изменама и допунама Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, најавио да ће убудуће рокови плаћања локалних самоуправа или комуналних делатности добављачима бити ограничени на 60 дана.

Рокови плаћања унутар јавног сектора убудуће ће бити дефинисани онако како су постављени и унутар приватног сектора, нагласио је он и оценио да ће те измене подићи ниво финансијске дисциплине и проширити је и на јавни сектор.

Према његовим речима, закон ће се примењивати од дана ступања на снагу, а предвиђене санкције од јануара наредне године.

Вујовић је навео да се процењује да ће након доношења овог закона ниво финансијске дисциплине бити подигнут до степена који ће омогућити несметано обављање финансијских трансакција.

Он је нагласио да су измене овог документа у складу са обавезама које је Србија прихватила на путу ка ЕУ, онима које подржава ММФ и које постоје у уређеним системима у свету.

Вујовић је навео и да је циљ нових решења Закона о јавном дугу увођење одредби које ће спречити да се тај дуг неконтролисано повећава, чиме ће се смањити обавезе по основу камата са тренутних 1,1 милијарду евра на 200 до 300 милиона евра у наредних годину до годину и по дана.

Он је оценио да то ствара предуслове за ефикасније управљање јавним дугом и оптимизацију, односно за свођење трошкова јавног дуга на минимум.

Министар је рекао да је постигнут договор о томе да се у Закон о јавном дугу уведу одредбе тако да се спречи његово неконтролисано повећање и створи простор за оптимизацију.

Када је усвојен буџет за 2015. годину, како је подсетио, експлицитно је наведено да неће бити финансирања ликвидности, нити давања гаранција.

Смисао јесте у томе да се финансирају инвестиције и дугорочне потребе, а не краткорочна ликвидност. Јавни дуг би требало да буду она средства која држави обезбеђују дугорочни извори финансирања, пре свега у области инфраструкуре, указао је Вујовић.