Фото: Танјуг

Дачић је истакао да је Србија опредељена за то да се задржи институција тромесечног извештавања Савета безбедности УН, иако се неке земље залажу да то буде два пута годишње.

Он је указао на то да је у извештају генералног секретара УН и у дискусији чланица СБ констатовано да је веома важно да се што пре формира Заједница српских општина јер су сви они уочили да је то приоритетна тачка када је у питању имплементација бриселског споразума.

Према његовим речима, све земље чланице Савета безбедности инсистирале су на што бржем формирању специјалног суда за ратне злочине ОВК на Косову и Метохији и у вези са извештајем специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија.

Истакли смо конструктивност Србије када је реч о наставку дијалога, као и њену спремност да сва отворена питања решава кроз дијалог, нагласио је Дачић.

Такође, указали смо и на велике безбедносне проблеме и проблеме повратка интерно расељених лица, навео је он и додао да више од 200.000 људи има статус интерно расељених лица и да они не могу да се врате на Космет.

Према његовим речима, за 16 година од престанка рата, свега два одсто људи је имало одржив повратак на Косово и Метохију.

Наш став је да се са оваквим седницама треба наставити и даље. Ја сам у име Србије одао признање Мисији УН, сматрајући да међународно присуство треба да постоји на Космету, за разлику од Хашима Тачија који је тражио да се укине Мисија УН, сматрајући да је Косово независна држава и да нема разлога да та мисија више постоји, нагласио је Дачић.

Он је поновио став Србије да апсолутно у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН сматра да је питање статуса Косова и Метохије далеко од решеног, а, с друге стране, и политичка и безбедносна ситуација, али и ситуација када је реч о људским правима, правима Срба и других неалбанаца, далеко је од тога да може бити оцењена позитивно.

Зато је међународно присуство, као једна врста гаранта, и даље неопходно на Косову и Метохији и ми ћемо се за то чврсто залагати, закључио је Дачић.