Фото: Танјуг

Ђурић је, након састанка са представницима ОЕБС-а, УНХЦР-а, Канцеларије УН у Србији, Канцеларије личног изасланика високог представника ЕУ, Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије и Министарства спољних послова, рекао да је том приликом закључено да је дошло време да се пређе на конкретна дела када је реч о повратку интерно расељених на Космет.

Он је указао на то да су представници свих организација сагласни у оцени да је повратак на Косово и Метохију до сада био на симболичном нивоу и да је потребно предузети додатне напоре.

Према његовим речима, постигнут је договор о томе да ове институције преузму заједничку иницијативу и формирају радну групу која ће се редовно састајати, као и дефинисати циљеве и пратити остваривање конкретних резултата.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију је објаснио да се у покрајину вратило свега 10 одсто од 250.000 расељених особа, што је, како је оценио, веома мали број.

Морамо да удружимо снаге јер ћемо само на тај начин доћи до тога да се већи број људи врати на Косово и Метохију, поручио је Ђурић.

Шеф представништва УНХЦР-а за Србију Едуардо Арболеда оценио је иницијативу за формирање радне групе као одличну јер се често дешава да та организација сама ради на повратку расељених.

Потребно је да сви релевантни чиниоци буду укључени у овај процес, пре свега зато што повратак на Косово и Метохију захтева финансијска средства, политичку вољу и решавање питања безбедности, рекао је Арболеда.

Он је изразио наду да ће укључивање свих релевантних чинилаца створити план који ће омогућити интерно расељенима избор између повратка на Космет и останка тамо где су расељени.