Фото: Фонет

Званични сајт Владе Србије преноси излагање председника Србије Томислава Николића у целини:

"Уважени председавајући,
Поштоване колеге,

Честитам генералном секретару Бан Кимуну на организовању ове конференције и изражавам захвалност на томе што нам је пружио прилику да изнесемо свој став о веома важном питању – климатским променама.

На нама, политичким лидерима данашњице, лежи одговорност за доношење заједничких одлука од којих ће у великој мери зависити благостање будућих генерација. Србија је мала земља, али кроз партнерски однос са другима може да отклони све претње и проблеме који превазилазе њене могућности.

Већ одавно је јасно да решавање питања глобалних климатских промена захтева свеобухватно деловање, како на мултилатералном – кроз активности УН, тако и на регионалном нивоу. Научни консензус сугерише да ће глобална температура у 21. веку порасти неколико степени Целзијуса.

Екстремне временске непогоде ће расти и њихова учесталост зависи од интензитета глобаног загревања.

Настојећи да допринесе решавању тог проблема, Србија је спремна да пружи свој допринос, посебно имајући у виду да је већ месецима жртва катастрофалних поплава.

У неким деловима Србије пале су количине кише које падну једном у хиљаду година. Причињена је огромна материјална штета, директна и индиректна, процењена на више од 1,5 милијарди евра, и што је најтрагичније, изгубљени су људски животи.

Користим ову прилику да искажем захвалност представницима држава, влада, многобројних организација, удружења, као и појединцима који су у тим, по моју земљу и народ тешким тренуцима, несебично притекли у помоћ, а нарочито онима који и након велике несреће настављају са подршком у великом и скупом послу отклањања последица и обнове уништеног.

Уважене колеге,

Током историје наше планете, клима је утицала на непрекидне процесе који су узроковали промене на континентима, у океанима, структури биљних и животињских врста. Земљина површина се мењала под утицајем ендогених природних механизама, као и егзогених фактора, који су потпуно ван домашаја људи.

Да ли се клима променила и да ли се и даље мења на штету човечанства? Да ли су те промене узроковане људским активностима и технолошким развојем наше цивилизације? Да ли је поменутих екстремних догађаја било у прошлости, и у којој мери? Шта предузети, како се борити, и да ли је могуће контролисати природу на такав начин да се у потпуности заштитимо од њених екстремних ћуди?

Наука је у доброј мери понудила одговоре на многа од тих питања. Око дела одговора постоји консензус. Око неких, мишљења и научне истине су супростављени.

Драги пријатељи,

Последице климатских промена ће додатно повећати напетост узроковану великом неједнакошћу, која већ постоји у свету. Катастрофичне предикције будућности намећу различите рестрикције које највише погађају најслабије, односно оне који тек треба да покрену индустрију и обезбеде бољи живот својих грађана.

Земље у развоју само незнатно доприносе глобалном загревању; њима се мора пружити могућност да се развијају, чак и ако то значи увећање емисије штетних гасова. За развој не постоје само морални разлози.

Задатак нас политичара требало би, пре свега, да буде, с једне стране, пружање пуне подршке научним активностима, а с друге, усаглашен и координиран одговор на климатске промене и екстремне временске ситуације.

Адаптацију и припрему одговора државе и друштва на сваки могући сценарио, укључујући и онај најгори, видим као наш основни и најважнији задатак.

Србија ће кроз своје државне и научне институције, поштујући релевантна међународна документа, а пре свега Оквирну конвенцију УН о промени климе и Кјото протокол, наставити да пружа допринос активностима УН, као и свим другим, пре свега европским и регионалним иницијативама у пословима око мониторинга климе и смањења негативних утицаја климатских промена.

Били смо и остаћемо део заједничког тима и активни учесник у том послу, у нади да ће наука што пре понудити јасне одговоре и несумњиве доказе, а политика најбоља и најбржа решења.

Изражавам наду да ће на предстојећој, 3. светској конференцији УН о смањењу ризика од катастрофа у Јапану 2015. године, бити постигнут договор о усвајању оквира за дугорочно смањење ризика од катастрофа, у којем би већи акценат био стављен на предвиђање сценарија.

Даме и господо,

Пред нама су две могућности: да не радећи ништа прихватимо ситуацију каква јесте и да јој се препустимо, или да преузмемо одговорност да је променимо како бисмо обезбедили напредак човечанства.

Србија жели да напредује и нема другу алтернативу", закључио је у говору председник Србије.