Ђурић је у изјави за новинаре након састанка рекао да је саговорницима пренео и да је Србија спремна да на транспарентан начин прикаже шта све финансира на Косову и Метохији, као и да од тог финансирања неће одустати.

Он је навео да је у разговору са представницима Комитета за проширење Савета ЕУ (COELA) указао на то да до тог циља не може да се дође док се не реши питање имовине на Косову и Метохији, како приватне тако и јавне, као и док не буде решено питање 247.000 прогнаних и интерно расељених особа.

Ђурић је рекао да је на састанку пренео и како изгледа живот Срба на Космету, као и који проблеми постоје на северу Космета када је реч о процесу примене и успостављања институција које ће бити признате од стране Београда, Приштине и међународне заједнице.

Говорили смо доста и о економији и констатовали да је највећи проблем у економској сфери и сигурности радних места, указао је директор Канцеларије за Косово и Метохију.

Он је истакао и да је саговорницима из ЕУ пренео да ће представници Срба са Космета бити у будућој покрајинској влади.

Уверен сам да ће након њеног формирања представници српске заједнице седети у тој влади и да ћемо сарађивати са свим осталима на решавању бројних проблема, поручио је Ђурић.

Он је поновио да Србија жели наставак разговора Београда и Приштине у Бриселу, и то о темама које се односе на имовину и заштиту Српске православне цркве (СПЦ) и културне баштине, уз оцену да је неопходно постићи свеобухватни споразум који би заштитио СПЦ.

Према његовим речима, на састанку је разговарано и о расписивању потерница и хапшењима Срба на Косову и Метохији, при чему је саговорницима из ЕУ пренет јасан став Београда да Мисија Еулекс у јужној покрајини треба да сарађује са српском заједницом баш као што српски народ на Космету треба да решава проблеме кроз разговоре са том мисијом.