Фото: Танјуг

Вулин је, образлажући пред посланицима ове законске измене, рекао да је њихов основни циљ повећање запослености и обезбеђивање правне сигурности, како за послодавце, тако и за запослене.

Он је оценио да овај закон никако не иде на штету радника, већ је усмерен искључиво на заштиту запослених, и истакао да његове измене јачају права запослених.

Према његовим речима, разлози за измене закона налазе се у чињеници да радно законодавство утиче на функционисање привредних субјеката, трошкове пословања, зараде, друга примања, обим административних послова, као и на однос послодаваца и запослених.

Нужно унапређење законодавног оквира, како је поручио, треба да пружи допринос привлачењу инвестиција и интензивирању пословања у Србији, као и превазилажењу економске кризе.

Министар је навео да се усвајањем измена Закона о раду, који је делимично усклађен са директивама ЕУ, Србија приближава успешним модерним земљама.

Вулин је указао на то да је Влада, када је реч о питањима о којима синдикати нису хтели да разговарају, предложила решења која иду у корист запослених.

Влада је, како је подсетио, одбила и захтев послодаваца да се укине минули рад, па ће он остати у Закону о раду, али ће се обрачунавати само за период проведен код последњег послодавца.

Према његовој оцени, измене тог закона омогућиће ново запошљавање, при чему ће од нових решења корист имати послодавци који легално послују.

Министар је прецизирао да је изменама предвиђено продужавање рада на одређено време са једне на две године, а код фирми које тек почињу да раде на 36 месеци.

Та одредба је, како је истакао, значајна јер омогућава послодавцима да лакше запошљавају у тренутку кад развијају посао.

Вулин је објаснио да ће послодавцима ново запошљавање олакшати и то што се у случају отпремнина за обрачун узима само време проведено код последњег послодавца, и додао да је досадашње решење да се код отпремнина рачуна целокупан радни стаж спречавало послодавце да запошљавају старије раднике.

Он је нагласио да нова решења штите права трудница, уз проширивање тих права и на дојиље и спречавање послодавца да труднице прогласи вишком.

Предлаже се да запослена жена за време трудноће, као и запослена жена која доји дете, не може да ради прековремено и ноћу ако би такав рад био штетан за њено здравље и здравље њеног детета, указао је министар и навео да је новина и то да запослена жена за време трудноће има право на плаћено одсуство са рада у току дана ради обављања здравствених прегледа.

Вулин је рекао да је изменама Закона о раду предвиђено и закључивање посебних колективних уговора у ситуацијама када је оснивач јавних предузећа или јавних служби аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, при чему се утврђује да га тада закључује Влада.

Такође, како је додао, према изменама Закона о раду усклађује се и одредба о проширењу дејства колективног уговора по међународним стандардима.

Вулин је истакао да су услови за проширење дејства колективног уговора измењени у делу који се односи на проценат запослених на који треба да се примењује колективни уговор чије се дејство проширује.

Тако ће уместо досадашњих 30 одсто бити неопходно да колективни уговор покрива више од 50 одсто запослених у одређеној делатности да би Влада могла да донесе одлуку о проширеном дејству, објаснио је он.

Посланици заједно са изменама Закона о раду разматрају и измене Закона о пензијско-инвалидском осигурању.