Фото: Танјуг

Селаковић је, образлажући предлоге пет правосудних закона у Скупштини Србије, рекао да ће усвајањем Предлога закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку оставински поступак постати ефикаснији, да ће бити остварено право на суђење у разумном року, док ће судови бити растерећени великог броја предмета које ће поверити нотарима.

Он је објаснио да ће грађанима бити олакшан приступ бележнику, с обзиром на то да у свакој општини не постоји суд или судска јединица, али ће морати да буде регистрован бар један јавни бележник.

Гаранција законитости рада јавних бележника, како је навео, биће судски надзор над њиховим радом, при чему постоји могућност да се против решења нотара може изјавити жалба исто као и на решења која доносе судови.

Према његовим речима, суд може да донесе и решење о одузимању предмета нотару ако он ради на штету грађана, ствара непотребне трошкове или одуговлачи поступак.

Уколико на подручју суда седиште има више јавних бележника, суд је дужан да им равномерно додељује предмете, а уколико нотар одбије да прими предмет суд ће га поверити нотару којем је додељено најмање предмета, објаснио је министар.

Он је додао да нотари по стручној спреми и вишегодишњем искуству нимало не заостају за судијама, уз напомену да кандидати уз то морају да положе и правно-бележнички испит и имају обавезу сталног усавршавања.

У најкраћем року, како је најавио, у скупштинску процедуру биће упућен омнибус закон који подразумева измене приближно 30 закона који уређују поједина питања у надлежности јавних бележника.

Селаковић је навео и да се Предлогом закона о изменама и допунама Закона о ванпарничном поступку тај документ усклађује са препоруком Савета Европе, која предвиђа да лишавање пословне способности треба да буде временски ограничено, уз периодично преиспитивање.

Он је објаснио да је мера лишавања пословне способности у Србији сада трајна, а новим решењима уводи се институт "време проверавања", што значи да суд одређује рок у којем ће се проверити да ли и даље постоје разлози за ту меру.

Министар је указао и на неопходност усвајања Предлога закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу, како би се решио проблем функционисања извршитеља у пракси, али и у циљу усклађивања са новим Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава.

Новом мрежом судова је, како је подсетио, од почетка ове године основано 66 основних судова уместо ранијих 34, а извршитељи су именовани за подручје основног и привредног суда.

Изменама Закона о извршењу и обезбеђењу предвиђено је да се извршитељи именују за подручје вишег суда јер је то целисходније од постојећег решења, којим се они именују за подручје основних судова, оценио је Селаковић.

Фото: Танјуг

Према његовим речима, Предлог закона о посредовању при решавању спорова требало би да растерети судове и створи бољи правни оквир за медијацију.

Он је указао на то да је најзначајнија измена то да споразум о решењу спора од сада може имати снагу извршне исправе, уз изјаву дужника да прихвата споразум и да је споразум оверен у суду или код јавног бележника.

Посредници ће, како је објаснио, добијати посебне дозволе у трајању од пет година које издаје Министарство правде, а поменутим предлогом предвиђене су и посебне обуке за медијаторе.

Селаковић је рекао и да Предлог закона о правобранилаштву прецизно утврђује и проширује надлежност правобранилаштва, пре свега када је реч о заступању пред Европским судом за људска права у Стразбуру.

Посао правобранилаштва јесте и да надлежне органе обавести о томе да је суд у Стразбуру утврдио да правни прописи нису усклађени са Европском конвенцијом о заштити права, указао је министар.

Селаковић је прецизирао да правобранилаштво, поред заступања државе пред међународним судом и домаћим судовима, проширује своја овлашћења и на заступање оних државних органа који немају својство правног лица.

Озбиљније измене Закона о парничном поступку уследиће током јесењег заседања парламента, а до тада предвиђеним изменама смањује се цензус за изјављивање ревизије како би се правда омогућила грађанима независно од имовинског статуса, закључио је министар.