Фото: Танјуг

Мркић је на редовном заседању Савета безбедности Уједињених нација (СБ УН) у Њујорку подсетио на то да је у априлу у Бриселу потписан Споразум између Београда и Приштине, и поновио да се морају учврстити темељи које је тај документ поставио.

Он је упозорио на то да се покушаји опструкције бриселског споразума не смеју олако занемарити јер они не значе само повратак у прошлост, већ и додатно продубљивање постојећег неповерења које се жели превазићи.

Мркић је поновио да Србија никада неће признати једнострано проглашену независност Косова и Метохије, и изразио захвалност чланицама Уједињених нација које то нису учиниле.

Према његовим речима, бриселски споразум је потписан како би се олакшало решавање питања од виталног значаја за све људе који живе у јужној српској покрајини, али и у нади да ће Приштина делити ентузијазам у превазилажењу проблема са којима су две стране дуго суочене.

Министар је рекао да Србија Уједињене нације види у улози некога ко ће непристрасно надгледати процес историјског помирења.

Према његовој оцени, као што потписивање бриселског споразума не би било могуће без посредовања ЕУ, тако ни спровођење тог споразума можда неће бити могуће без активног учешћа УН.

Мркић је поручио да је Србија чврсто решена да докаже да је дорасла изазовима и задацима са којима је суочена, али да јој, такође, треба гарант да ће и друга страна поштовати већ постигнуте споразуме.

Он је указао на то да јачању поверења на Космету не доприноси ни потписивање војног споразума Приштине са Албанијом, и упозорио на то да би размена војног персонала предвиђена тим документом ојачала забринутост мањинских заједница.

Министар је подсетио на то Срби имају проблема и северно и јужно од Ибра, и предложио да шеф Унмика Фарид Зариф за следећи извештај припреми преглед ситуације о томе у каквим условима живе Срби, Горанци и други неалбанци јужно од Ибра.

Мркић је навео и да су Срби широм Косова суочени са кршењем њихових имовинских права, нарочито приликом продаје предузећа у српским заједницама албанским бизнисменима посредством Косовске агенције за приватизацију.

Министар је подсетио на став УН да Косовска агенција за приватизацију није правни наследник Косовске поверилачке агенције, и указао на то да она постоји супротно ставу Унмика.

Он је упутио апел да се преиспита одлука о финансирању те агенције, која је већ у низу случајева злоупотребила своја овлашћења у интересу већинске заједнице.

Мркић је подсетио на то да, према подацима УНХЦР, у Србији живи 210.148 интерно расељених из покрајине, од чега је 70 одсто Срба.

Министар је упозорио на то да се у извештају наводи да се смањује број инцидената према мањинским заједницама, али се не наводи у колико су случајева откривени починиоци којима је суђено, нити број решених и нерешених случајева, као ни мере које су предузеле власти било да је реч о полицији, тужилаштву или судовима.

Према његовим речима, наставља се пракса некажњавања насиља над Србима, тако да се још не зна ко је убио 14 жетелаца у Старом Гацком 1999. године, као ни српску децу у Гораждевцу 2003. године.

Такође, како је навео, и за погром 2004. године, у којем је 19 људи погинуло, а 4.000 расељено, није покренут ниједан судски поступак.

Мркић је прецизирао да су се на Косово и Метохију 2012. године вратила само 302 припадника српске националности, наспрам 464 колико се вратило 2001. године, што потврђује смањење ионако малог броја повратника.

Он је поново указао на значај пуне и ефикасне истраге навода о трговини органима, при чему је наша земља спремна да и даље сарађује са истражним тимом Еулекса, и изразио очекивање да ће та истрага ускоро донети резултате.

Такође, министар је критиковао покушаје да се у циљу учвршћивања такозване независности Косова атакује на српско културно и историјско наслеђе на Космету и на тај начин уништавају докази о вековном постојању и опстанку Срба на том простору.