Фото: tanjug.rs

Вулин, који је овој прослави присуствовао на позив генералног директора Рударско-хемијског комбината "Трепча" Јована Димкића, навео је да су осим људи који су остали да живе на Косову "Трепча" и хидроакумулација Газиводе најзначајнији ресурс Србије на том делу територије.

Захваљујући радницима, менаџменту и држави Србији, "Трепча" је наставила да ради и запошљава велики број људи, који тако обезбеђују егзистенцију за своје породице, нагласио је он и додао да је сада време за нова улагања у сарадњи са страним партнерима.

Према његовим речима, процењује се исплативост изградње термоелектране која би подмиривала потребе "Трепче" и четири општине на северу Косова за струјом.

Директор Канцеларије за Косово је изразио очекивање да ће следећи разговори Београда и Приштине бити о имовини и да ће се уважити чињеница да је држава Србија власник имовине на Косову у коју је улагала.

Он је навео и да током преговора о енергетици Београд и Приштина нису приближили ставове око вештачког језера Газиводе, уз напомену да Приштина полази од претпоставке да све њима припада, а Београд то не може да прихвати.

Вулин је напоменуо да се једна трећина Газивода налази на простору општине Нови Пазар, као и да је приликом прављења тог вештачког језера потопљено на десетине српских села и исто толико хектара српске земље.

По бриселском споразуму, Србија има право на своју имовину, а држава је спремна да све што јој припада да Заједници српских општина, а не Приштини, напоменуо је Вулин.

Димкић је изразио задовољство што је Влада Србије заузела активан став по питању статуса тог комбината.

Надамо се да ћемо заједно са представницима Владе успети да заштитимо оно што је наше и државна имовина, а од чега зависи егзистенција приближно 3.500 запослених и огромног дела српске популације на северу Косова и Метохије, навео је Димкић.

Прослава Дана рудара – 6. августа организована је у кругу флотације у Лепосавићу.

Празник, који обележавају запослени у више од 200 активних рудника у нашој земљи, установљен је у знак сећања на 6. август 1903. године, када је у Сењском руднику, првој и најстаријој јами у земљи која данас послује у саставу рудника "Рембас", почео штрајк због лошег положаја рудара.