Фото: Фонет

Дачић је у обраћању члановима СБ УН истакао да је за видљив напредак потребна политичка храброст и спремност на компромис, и поновио да је Србија спремна да уложи напор да компромис успе, али да није спремна на понижења и уцене.

Он је навео да Србија неће променити принципијелан став о непризнавању једнострано проглашене независности Косова, и заложио се за већу активност
Унмика, повећање нивоа присуства Еулекса, али и ефикаснију сарадњу те две мисије.

Према његовим речима, Унмик је једино легитимно међународно присуство према којем народ на северу Косова и Метохије и даље исказује поверење.

Досадашњи сусрети у Бриселу и исказана спремност за постизање компромиса, како је истакао, потврда су посвећености Србије изградњи поверења између две стране.

Дачић је напоменуо да ће Република Србија и у будућности наставити сарадњу са искреним и отвореним намерама, како на техничком, тако и на политичком нивоу.

Истичући координисану и усаглашену државну политику, базирану на компромису и активној одбрани националних интереса, премијер је подсетио на то да је током последњих састанака у Бриселу било речи о неколико изузетно важних питања – од функционисања институција, преко питања Споразума о интегрисаном управљању административним прелазима (ИБМ), до размене и статуса официра за везу.

Он је упутио позив УН да наставе са својом кључном улогом координатора свих међународних актера који делују под њиховим окриљем на Косову и Метохији.

Према његовој оцени, мандат Унмика у покрајини мора остати непромењен и уколико је могуће ојачан, без обзира на предвиђене буџетске рестрикције.

За нас је неприхватљиво додатно ограничавање надлежности Администрације УН за Косовску Митровицу услед недостатка финансијских средстава, рекао је председник Владе Србије.

Дачић је, осврћући се на Извештај генералног секретара УН Бан Кимуна о раду Унмика који се односи на период од 16. октобра 2012. до 15. јануара ове године, указао на веома нестабилан и осетљив положај српске заједнице на терену и постојање значајних безбедносних изазова.

Као основне проблеме он је навео ограничавање и онемогућавање слободе кретања, недовољан ниво безбедности, немогућност употребе српског језика, отежан приступ институцијама, непостојање услова за одржив опстанак повратника, константну угроженост српског културног и верског наслеђа и незаконито отуђење имовине у власништву Републике Србије.

Дачић је саопштио да су у периоду од 1. октобра 2012. до 31. јануара 2013. забележена укупно 93 етнички мотивисана напада, у којима је једно лице лишено живота, а 20 повређено.

Током јануара, у року од неколико дана, оштећена су или уништена 102 надгробна споменика на православним гробљима, додао је премијер Србије.

Он је указао на то да је додатну забринутост и немир изазвало континуирано повећање броја привођења и притварања припадника српске заједнице, без давања објашњења по ком правном основу су спорни налози издати.

На тај начин врши се додатни притисак на српску заједницу и изазива неповерење српског становништва, што истовремено представља грубу повреду основних људских права која су сваком појединцу загарантована Повељом УН, а то је неприхватљиво и са аспекта вредности на којима почива ЕУ, поручио је Дачић.

Такође, како је навео, и поред поштовања свих раније утврђених процедура, званичницима Републике Србије и угледним јавним личностима не дозвољава се улазак и боравак на Косову и Метохији, чиме се онемогућава остваривање основних људских права на слободно кретање.

Дачић је посебно истакао случај из јануара ове године, када је посета Косову одбијена и председнику Србије Томиславу Николићу, који је имао намеру да присуствује Божићној литургији.

Кад је реч о повратку, премијер је навео да су се, према подацима за 2012. годину, на простор Косова и Метохије вратиле само 302 особе српске националности, за разлику од 2011. године, када је то учинило 464 људи.

То потврђује тренд континуираног смањивања броја повратника, оценио је он и указао на то да забрињава и начин на који такозвана Косовска агенција за приватизацију спроводи приватизацију у покрајини.

Посебно, како је навео, забрињава приватизација јавних и друштвених предузећа у српским срединама.

Приватизација великог рударског комплекса Трепча, која је тренутно одложена, јесте нелегална и у супротности са Резолуцијом 1244 СБ УН, истакао је премијер и подсетио на то да Република Србија, као гарант, и даље отплаћује дуговања ММФ-у, Светској банци, Париском и Лондонском клубу, за кредите који су узети за помоћ предузећима на простору Косова и Метохије.

Дачић је, наводећи и проблеме у функционисању полиције и тужилаштва, као и реформу судства и правосуђа у покрајини, указао на то да на недовољан степен развијености у области владавине права указује и анекс извештаја који говори о раду Еулекса, а у којем се скреће пажња на "Compact Agreement".

Тим уговором из новембра 2012, како је истакао, утврђени су заједнички циљеви косовске владе, Еулекса и Канцеларије ЕУ када је реч о владавини права.

Још једном се поставља питање статусне неутралности оваквог поступка Еулекса, посебно у овом веома осетљивом тренутку када сваки непромишљен и пристрасан потез може изазвати последице несагледивих размера, упозорио је Дачић.

Он је напоменуо да је забележен и пораст броја случајева скрнављења српских надгробних споменика и споменика културе, што само потврђује неопходност наставка присуства Кфора на Косову и Метохији.

Премијер је затражио и поновно отварање истраге о мартовском погрому јер је, како је навео, према подацима УН, у њему учествовало приближно 51.000 људи, а до сада нико није процесуиран.

Он се поново заложио и за значајнију улогу УН у истрази о трговини људским органима, на основу извештаја Дика Мартија.

Србија је спремна за наставак сарадње са истражним тимом Еулекса. Истину треба утврдити на крајње професионалан и непристрасан начин, посебно имајући у виду информације о уништавању доказа које је прикупио УНМИК. И даље се залажемо за то да УН имају значајнију улогу у овој истрази, нагласио је Дачић.