Фото: kim.gov.rs

Вулин је новинарима у паузи округлог стола "Актуелни економско-правни изазови српске привреде на Косову и Метохији" рекао да приватизације на Космету нису урађене у складу са важећим законима не само Србије, него ни са онима које је доносио УНМИК, као неко кога Србија прихвата као највиши правни и економски ауторитет на простору јужне покрајине.

Он је подсетио на то да је поред Резолуције 1244 УНМИК овлашћен да управља имовином на Космету, али не и да је отуђује.

Према његовим речима, Канцеларија за Косово и Метохију покренула је пред Уставном судом Србије питање уставности приватизација на простору Косова и Метохије.

Када добијемо и ту одлуку Уставног суда Србије, како је додао, можемо да се обратимо свим међународним судовима да нам се објасни како је могуће да се читаве генерације које су стварале нешто на Космету аутоматски искључе из поделе те имовине само зато што нису Албанци.

Он се сагласио са учесницима округлог стола у оцени да је слобода кретања и безбедност основно питање не само у смислу развоја привреде и тражења посла.

То је питање свих питања, рекао је Вулин, али и додао да треба да се види шта је оно што може да се реши и на шта држава Србија може у већој мери да утиче.

Он је рекао да се неке ствари морају променити, као и да ће тражити објашњење како је могуће да уколико хоћете да добијете кредит као привредник или физичко лице на Косову не можете да искористите непокретност као хипотекарску залогу.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију је навео да ће се за такве ствари тражити конкретна решења, уз напомену да је, такође, неразумљиво да банке са простора централне Србије немају ниједну филијалу на Космету.

То су, како је додао, ствари које зависе само од нас, као што само од нас зависи у којој мери ћемо се боље концентрисати на то да наше унутрашње резерве искористимо да би привреда на Космету радила боље.

Коментаришући чињеницу да привредници са Космета очекују и већу финансијску помоћ државе, Вулин је рекао да је конкретна финансијска помоћ постојала и раније, да ће је бити и даље, али да би требало да буде прецизнија, да се зна где и зашто иде и да буде искоришћена за ону намену за коју је и дата.

Он је оценио да није важно само покренути производњу, већ и обезбедити пласман производа и додао да је предлог Канцеларије за Косово и Метохију да држава направи јавна предузећа која ће се бавити организацијом производње, њеним кредитирањем и пласманом онога што је произведено.