На петој седници првог редовног скупштинског заседања, за Предлог резолуције, чији су текст усагласили шефови свих посланичких група, гласало је 220 посланика, док је један посланик био уздржан.

Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница истакао је током обраћања посланицима на почетку седнице, да је аутономија за Србе на Косову и Метохији неопходна како би Срби и Албанци могли да живе једни поред других, пошто се "мултиетнички рај" у који је веровала међународна заједница показао као утопија.

Премијер је нагласио да та аутономија значи проналажење институционалних решења заштите, која би подразумевала територијалну сигурност, и навео да је политичке и институционалне мере заштите за Србе могуће постићи мирним путем, без супротстављања свету.

Он је подсетио на то да је од јуна 1999. године, када су међународне снаге дошле у покрајину, са Косова и Метохије протерано две трећине српског и другог неалбанског становништва и прецизирао да у 889 насеља више уопште нема Срба. Према његовим речима, у Приштини, у којој је 1999. године живело 48.874 Срба, по доласку међународних снага евидентирано је свега 900 Срба, 2000. године 225, а после 17. марта ове године у овом граду више нема ниједног Србина.

Ситуација је иста и у Обилићу, у коме је некада живело три хиљаде Срба, да би их 2000. године остало 1.500, а после 17. марта ове године ниједно лице српске националности не живи у овом месту, рекао је Коштуница и додао да Срба више нема ни у Призрену, у коме је до 12. јуна 1999. године живело 9.500 лица српске националности.


  Текст Резолуције о Косову и Метохији коју је Скупштина Србије усвојила 26. марта 2004. године