Убијени су:

1.Златибор Трајковић (1951) из Косова Поља;
2.Ненад Весић (1950) из Липљана;
3.Бобан Перић из Гњилана;
4.Боривоје Спасојевић (1941) из Косовске Митровице;
5.Јана Тучев (1968) из Косовске Митровице;
6.Драган Недељковић (55 година) из Призрена;
7.Н. Н. жена, чији је угљенисан леш пронађен у подруму Богословије у Призрену, која је спаљена 17. марта;
8.Добривоје Столић (1954) из села Драјковце код Штрпца;
9.Борко Столић (1982) из села Драјковце код Штрпца;
10.Душанка Петковић (1933) из Урошевца;
11.Слободан Тањић (45 година) из села Свињаре код Косовске Митровице, нестао;
12.Мирко Лопата из Косова Поља, нестао;

Списак још није коначан и биће допуњаван на основу нових информација и потврда од стране међународних представника.

На десетине Срба је повређено или претучено, а према подацима УНМИК-а више од четири хиљаде их је протерано са својих огњишта и тренутно је интерно расељено на Косову и Метохији или је прешло на територију централне Србије. Од тог броја 334 особе и даље су привремено смештене у војним објектима КФОР-а.

Такође, према подацима УНМИК-а, запаљена је 561 српска кућа, а 218 их је тешко оштећено. Према проценама Епархије рашко-призренске, с обзиром на то да је цело српско насеље Поткаљаја у Призрену спаљено, број уништених или тешко оштећених кућа износи више од 1.000.

Од повратничких села највише је страдало Бело Поље код Пећи, у коме је спаљено 20 тек обновљених кућа, као и парохијски дом, док је црква поново запаљена изнутра.

Укупно је уништено или тешко оштећено 35 православних цркви и манастира, као и на десетине гробова из којих су ископавани и разбацивани посмртни остаци. Раскопане су гробнице Светог Јоаникија Девичког, цара Душана и стари гробови у црквама Светог Ђорђа у Призрену и Светог Николе у Приштини. У црквама су уништене стотине вредних икона, путира, одежди и других црквених драгоцености, старе фреске, као и бројна црквена документација, књиге крштених, венчаних и умрлих.