Након укидања санкција, кошаркашка селекција Југославије не зна за неуспех. На велику кошаркашку сцену вратила се 1995. године када је на Европском првенству у Атини супериорно освојила прво место. Годину дана касније најбољи југословенски кошаркаши су у финалу Олимпијских игара у Атланти поражени од америчког "дрим-тима", 1997. године потврдили су свој примат у Европи, а 1998. године су се по четврти пут попели на кошаркашки врх света. Први тренер селекције Југославије Жељко Обрадовић имао је уочи 13. Светског првенства великих проблема са саставом тима. Обрадовић није могао да рачуна на чланове стартне петорке из Атланте, Зорана Савића, Владе Дивца и Предрага Даниловића. Административне препреке спречиле су југословенске играче са грчким држављанством, Стојаковића, Тарлаћа и Гуровића да коначно заиграју за Југославију, а капитен репрезентације Александар Ђорђевић стигао је на припреме недовољно спреман због операције повређене ноге. У Атину су отпутовали следећи играчи селекције Југославије: Дејан Бодирога, Владо Шћепановић, Саша Обрадовић, Никола Лончар, Драган Луковски, Мирослав Берић, Александар Ђорђевић, Жељко Ребрача, Предраг Дробњак, Никола Булатовић, Дејан Томашевић и Миленко Топић. Вратили су се на место успеха где су пре три године били шампиони Европе. Овај пут су у граду подно Акропоља допунили своју ризницу трофеја још једним светским златом. Иако је то био тријумф, пре свега, колектива и духа заједништва, било би неправедно не споменути заслуге двојице играча - Дејана Бодироге, који је и званично проглашен за најбољег играча првенства и Жељка Ребраче, који је на овом такмичењу израстао у најбољег центра Европе.
ЈУГОСЛАВИЈА - Порторико 80:66 (47:30) Старт на Светском првенству био је успешан јер је убедљиво савладан традиционално неугодни Порторико. Кошаркаши Југославије су ушли у сусрет мотивисани па је већ после 20 минута питање победника било решено. Противнички центри успешно су удаљени од обруча, што је резултирало односом у скоковима 42:22 у корист Југославије. Најефикаснији у селекцији Југославије: Берић 23, Бодирога 15 и Ребрача 14.
ЈУГОСЛАВИЈА - Русија 82:74 (68:68, 33:40) Прва велика утакмица Жељка Ребраче на Светском првенству. Добио је битку са високим руским центрима, постигавши 23 поена и ухвативши 14 лопти. Њему уз раме био је Топић, који је постизао кошеве у тренуцима када се чинило да ће супарник створити разлику. Руси су водили током већег дела утакмице, највише са 10 поена разлике, али је завршница меча припала играчима Југославије. При крају регуларног дела утакмице Бодирога је три пута неспретно реаговао у нападу, али је све надокнадио у додатних пет минута када је био непогрешив са линије слободних бацања, шутирајући 8-8. Најефикаснији у селекцији Југославије: Ребрача 23, Бодирога и Топић - 16.
ЈУГОСЛАВИЈА - Јапан 99:54 (47:26) Велика разлика у квалитету није била препрека да свих једанаест играча (није играо повређени Никола Лончар) пруже максимум. Разноврсном игром у одбрани екипа Југославије је рано стекла осетнију предност. Ребрача је био суверен под кошевима, а запажен допринос победи дали су бекови - опорављени капитен Александар Ђорђевић, Обрадовић и Луковски. Најефикаснији у селекцији Југославије: Обрадовић и Луковски - 18, Ђорђевић 14.
ЈУГОСЛАВИЈА - Канада 95:55 (44:23) Најбољи југословенски кошаркаши су поново демонстрирали игру због које су их скоро сви уврстили у највеће фаворите Светског првенства. Од старта су заиграли озбиљно и славили победу од 40 поена разлике против супарника, који је првог дана турнира намучио домаћина Грчку. Берић је био изузетно прецизан у првом полувремену, Томашевић је ухватио 14 лопти, а на Светском првенству је први пут заиграо Никола Лончар, који је претходна три меча пропустио због повреде. Најефикаснији у селекцији Југославије: Берић 13, Обрадовић 11, Бодирога 10.
ЈУГОСЛАВИЈА - Италија 60:61 (25:29) Пораз, који, испоставило се на крају, није имао значаја. Победио је срећнији и тим који је успео да искористи све слабости противника. Југословенски кошаркаши су, као и обично, били доминантни у скоку и имали чак 15 ухваћених лопти више од Италијана, али и 20 изгубљених лопти и лош проценат слободних бацања. Најефикаснији у селекцији Југославије: Ребрача 16, Обрадовић 12, Бодирога 10.
ЈУГОСЛАВИЈА - Грчка 70:56 (38:30) У победи над Грчком истакли су се Бодирога и Топић, али ће у најдужем сећању остати одлична игра Жељка Ребраче, који је имао чак седам блокада. Утакмица је практично решена почетком другог полувремена када Грци чак шест минута нису постигли кош. За то време југословенски тим је направио серију 11:0 и повео са 49:30, што је и решило питање победника. Најефикаснији у селекцији Југославије: Бодирога 19, Топић 10, Ђорђевић и Ребрача - 9.
ЈУГОСЛАВИЈА - Аргентина 70:62 (34:31) Аргентинцима су уочи овог сусрета даване само теоретске шансе, а мало је недостајало да приреде сензацију. Неуобичајено, југословенски играчи су одиграли брзоплето и недисциплиновано у нападу, тако да су у првих 20 минута имали проценат шута за три поена 11-1. Серијом 9:2 Аргентина је почетком другог дела утакмице потпуно преокренула резултат и повела са 40:36, а у 30. минуту и са 49:42. На сцену је тада ступио капетан Ђорђевић и са седам узастопних поена изједначио резултат - 49:49. Уследила је потом сигурнија и дисциплинованија игра селекције Југославије којом је спречено изненађење. Најефикаснији у селекцији Југославије: Бодирога 14, Ђорђевић и Ребрача - 13.
ЈУГОСЛАВИЈА - Грчка 78:73 (57:57, 31:33) Ношени бучним навијањем око 15-так хиљада својих навијача, Грци су водили већи део утакмице - средином другог полувремена и са 48:36. Југословенска екипа је показала зашто је велика, јер је у последњих 10 минута, упркос лошем резултату и ужареној атмосфери у дворани, успела да консолидује одбрану, направи серију 21:9 и избори продужетак. У додатних пет минута игре све је било у знаку психички стабилнијих кошаркаша Југославије. Најефикаснији у селекцији Југославије: Бодирога 31, Ребрача 20, Обрадовић 9.
ЈУГОСЛАВИЈА - Русија 64:62 (30:35) Неизвесна утакмица, коју је одлучио Жељко Ребрача. Прво је 32 секунде пре краја сусрета, код резултата 57:56 за Југославију, незапамћеном блокадом спречио сигуран кош Михајлова а у следећем нападу је после промашеног слободног бацања Топића био највиши под противничким кошем и поентирао. Југославија је тада повела са 60:56 и дефинитивно решила питање светског првака. ЈУГОСЛАВИЈА: Бодирога 11, Шћепановић 5, Обрадовић 7, Лончар, Луковски, Берић 2, Ђорђевић 7, Ребрача 16, Дробњак, Булатовић, Томашевић 7 и Топић 9. |